извор: Реч народа
УСПЕШНИ МЕЂУ НАМА: ГОРДАНА МИТИЋ, ДЕФЕКТОЛОГ И СВЕСТРАНИ УМЕТНИК
Рођена на Бадње вече у радничкој породици Пожаревљана Живорада и Србољупке, Гордана Митић од малих ногу увесељавала је родитеље и брата, потом школске другове а данас своје пријатеље. У Основној школи „Вук Караџић“ била је омиљени лик учитељице Ружице Ракић која је талентовану Гоцу водила на бројне приредбе и такмичења да рецитује и осваја прва места и награде.
– Након основне школе, уписујем Гимназију после које конкуришем на Академији драмских уметности у Београду, прича Гордана. –Ушла сам у најужи избор из кога је требало одабрати само шесторо. Међу њима су били Светислав Гонцић, Оливера Јежина, Соња Савић, Маја Сабљић, Зоран Цвијановић, док је класу примао Миња Дедић.
Уважени професор запазио је неоспорни дар девојке из Пожаревца, но, у разговорима, који су вођени због утврђивања психолошке зрелости, одлучио је да спасе њен сензибилни карактер од суровости будуће професије.
Свој глумачки дар Гордана исказује у позоришту „Миливоје Живановић“ играјући бројне улоге, а највећа признања су бурни аплаузи и задовољна публика. Признања и награде увек је доживљавала као одраз у огледалу – јер их је тешко ухватити.
– Имати дар за нешто и бити свестан тога, већ је велико признање. Такође, ако имате дар од Бога, а не корстите га и не делите га са другима, исто је као и да га не поседујете, каже Гордана.
Првенствено из потребе да помаже угроженима и беспомоћнима, наша саговорница уписује Дефектолошки факултет.
– Похађам смер за телесно инвалидна лица и дипломирам са звањем соматопед. Посла ниоткуда, те одлучујем да се запослим не бирајући радно место и посао, јер ми је циљ да завршим још један смер на дефектологији, сећа се Гордана тог времена. – Већ наредне године уписујем одсек за ментално ретардирана лица и дипломирам добивши још једно звање: олигофренолог.
Дипломирани соматопед и олигофренолог ради као чистачица у Хали спортова у Пожаревцу, а упорност и енергија доприносе упису постдипломских студија које до данас није окончала, а остала су само два испита и магистарски рад. Зашто?
– Улазим у брак са удовцем – оцем четворо деце. Доводећи сина из првог брака, рађам још две ћерке и у потпуности се посвећујем породици која сада има седморо деце. И на њих сам јако поносна јер сматрам да није било тешкоћа у заједници са децом из различитих бракова, ја сада не бих била оваква – снажна, богатија духом и окружена породицом.
У духовитој примедби на рачун своје породице изјављује да ће у следећем животу бити без деце и слободна али при томе моли Бога да то швати као шалу.
– Сачувати себе и своју индивидуалност и испоштовати потребе бројних чланова породице је уметност. А сачувати брак и породицу, која се и данас окупља око породичног огњишта, а да при томе имате и сопствени живот, то је узвишена уметност. Сада је ту и шесторо унучића и једно праунуче. Шта више рећи!
Гордана никада није престала да пише поезију која јој је у тешким тренуцима обнављала енергију и подизала ведрину духа. Каже да се накупило доста тога што треба поделити са људима, па припрема збирке песама „Точак промена“ и „Кратке, слатке, приче са Аде Бојане.“ Две деценије посвећена је нумерологији и Ји Ђингу, реализујући интересовање за невидљиве сфере живота које се огледају у дубини душе, носећи у себи различиту природу математичког бића. Ово учење мења и њено биће, научивши је да крчи сопствену природу, проналазећи маштовите начине за то. Увидела је да човек, мењајући себе утиче на промену људи око себе, што доводи до лепших односа у заједници. Делом, овакво становиште допринео је да изда књигу „Од удаха до издаха“ посвећену пушачима у којој преноси своје искуство бившег пушача, заувек непушача.
-Ипак, моћ не лежи у мојој књизи већ у мозгу пушача. Књига је само иницијална каписла за укључивање свести и сопствене одговорности пушача. Ако човек сам себи не жели да помогне неће му нико помоћи. У окружењу је мноштво људи који су уградили чип сопственог уништења резонујући – „Ако су ми одстранили дојку или једно плућно крило имам другу дојку или још једно плућно крило“ и настављају по старом, објашњава суштину проблема. – Жеља ми је да издам ЦД са омотом прилагођен слепим лицима, како би и они, међу којима има пушача, имали шансу да освесте своју пошаст.
Као свако уметничко биће, у светраности стваралаштва, осетила је потребу за иконописањем. Уредила је простор за рад, а захваљујући врсном иконописцу Винку Димитријевићу у томе се опробала осећајући потребу да настави. Још увек је у фази обуке старом традиционалном техником иконописања пигментима.
Гордана Митић је запослена као дефектолог у Основној школи „Свети Сава“ у Пожаревцу у комбинованом одељењу ученика са тешкоћама у развоју, а помаже и ученицима из редовне наставе под условом да се родитељи сагласе за подршку дефектолога.
-Још увек владају предрасуде: родитељи тешко пристају на сарадњу са дефектологом, а дете постаје обележено. Понекад је детету потребна само краткотрајна подршка и стручна помоћ да заувек превазиђе неки развојни проблем, јер ако се проблем не уочи на време, може трајно оставити последице на личност. Ако Бог да здравља, жеља ми је да издам стручну књигу коју још увек обликујем и која може да послужи како деци у вртићима, мислим на стандарну популацију деце, тако и деци са тешкоћама у развоју, истиче Гордана Митић.
Текст: Влада Винкић
Фото: Данијела Стојановић