Пројекат мобилности „Културна традиција у савременом добу“

„Културна традиција у савременом добу“ је пројекат који се спроводи у Основној школи „Свети Сава“ у Пожаревцу током школске 2017/18. године. Циљеви пројекта јесу истраживање улоге националних култура и традиција у свету који је мултикултуралан, динамичан, дигитализован и који се стално мења, као и проучавање нових метода учења и подучавања.
Пројекат је подржан од стране програма Европске комисије за образовање – „Еразмус +“ и Фондације „Темпус“. Обухватио је одлазак на мобилност наставног и ненаставног особља – чланова пројектног Тима, у једну од земаља Европе – Италију, Румунију и Ирску како би се путем обука и на примерима других школа упознали са новим методама подучавања и примерима добре праксе неговања културе и традиције у добу у коме живимо.
На тај начин сам, као школски педагог (и члан пројектног Тима), боравила у Соверату, на самом југу Италије од 15.- 22.04. 2018. године. Похађала сам курс за наставнике под називом „Видеомакинг@Счоол, ОУТДООР ЛЕАРНИНГ – Теачерс анд стафф теам буилдинг – wоркинг тогетхер анд буилд цооператион “.
Циљеви овог тренинга, били су:
– истраживање нових образовних могућности;
– развијање нових трансверзалних компетенција применон нових метода учења;
– сарадња са другим наставницима и учење из искустава других;
– креирање нових интерактивних и иновативних планове лекција који ће се користити у учионици;
– развијање комуникацијске компетенције на енглеском, али и на италијанском језику;
– стицање знања о томе како направити видео записе и видео-лекције и мењање парадигме у образовању.

Курс је организован од стране италијанског организатора Ассоциазионе Цултурале Јумп – Гиовентù ин риСалто, у Соверату. На курсу се окупило укупно 7 полазника из 5 европских држава – поред Србије, били су ту представници Шпаније, Шведске, Немачке и Хрватске. Сви учесници тренинга , осим мене, били су наставници у основним и средњим школама. Међу учесницима, било је наставника разредне наставе, предметне наставе, из основних, средњих и струковних школа, наставника који предају искључиво деци с потешкоћама у развоју. Различити профили наставника и школа били су извор огромног знања и искуства које смо несебично делили једни с другима и из којих смо сви нешто научили.
Курс се одвијао у приморском градићу на самом југу Италије, у Соварату, у коме туризам цвета само у летњим месецима – током јесени, зиме и пролећа градић је полупразан, много ресторана је затворено, као и кафића и радњи. Пуно смо научили о култури Италије, посебно јужне Италије, која још увек зависи од локалних, малих рибара и произвођача воћа и поврћа, који су врло усмерени на породицу. Интеркултурална размена није се завршавала само упознавањем специфичности Италије, учесници су током целог трајања курса делили посебности својих култура, размењивали културолошке идеале и разлике, али и покушавали да пронађу сличности које их повезују.
Сам курс састојао се од две главне компоненте – предавања, разговора и размене искустава о изради видеа и радионица на изради видео материјала за коришћење у настави. Велики број активности одвијао се ван затвореног простора (оутдоор леарнинг), што је дало посебну драж нашем учењу у Соверату.
На првој радионици, бавили смо се поређењем наших школа, националних образовних циљева, али и властитих циљева које желимо постићи како овим курсом, тако и даљим професионалним усавршавањем.
Радионица Медиа Едуцатион, односила се на методе снимања видеа који се могу користити у предметима и у школама из којих учесници долазе. Курс је кроз радионице обучио учеснике у томе , како снимити добар видео: учесници, подељени у мале тимове, прво су морали да дефинишу шта желе показати видеом – тему видеа а затим да одреде поруку видеа и промену коју желе њим да постигну.То су свакако две најбитније информације. Надаље, било је битно одредити узраст ученика који ће гледати видео, како не би био превише компликован или преједноставан. Потом су учесници писали сценарио за видео, делили га у сцене, одређивали положај камере за сваки део сцене, одређивали детаље попут светла, простора, покрета. Тек онда је започело снимање. Најтежи и најдужи део процеса – монтирање видеа у двоминутни видео, с насловима, уводном и завршном шпицом, музиком. Иако су учесници своје кратке филмове радили први пут, сви су награђени симболичним Оскаром за труд и рад , као и за демонстрирање шта су све научили током курса.
На крају радног дела недеље, организатор је у програм укључио излет у предивно и сликовито село Бадолато, које је смештено на самом врху брда. Улице су уске и стрме и подсећају на улице приморских градића. Повремено су толико уске да се кроз њих морате провлачити бочно.
На крају курса, учесници су разговарали о могућим сарадњама школа и њихових ученика у будућности. Као доказ о похађању курса, учесници су добили сертификат организатора, као и Еуропасс Мобилитy доцумент, који описује компетенције које смо унапредили овим курсом. Вратила сам се из Соверата са новим идејама и начинима активирања ученика које ћу примењивати у свом раду, али и поделити са наставницима и стручним сарадницима у оквиру наших Секција.

И за крај, одговор на питање: Зашто учествовати у Еразмус + пројектима?
Уз вредна професионална знања која се стичу оваквим обукама, не можемо занемарити културолошки аспект оваквих тренинга и путовања – када бисмо иначе седели и ручали са особама из Немачке, Шведске, Италије, Шпаније и Хрватске? Једини начин да постанемо грађани глобалног света, који прихватају друге и другачије јесте комуницирати с другим нацијама, учити друге језике, учити о страним културама, начинима живота. Као педагогу, овај аспект увек је био приоритет у раду. У Соверату смо се окупили са различитим животним и професионалним искуствима, али са заједничком жељом да и даље учимо и растемо, као учитељи, али и као особе. За наставнике, целоживотно учење је заиста начин живота.

*Гразие е а престо Соверато!
* Хвала и ускоро се видимо Соверато!

Светлана Спасић, педагог, педагошки саветник