Веронауку у српским школама предаје вероучитељ православне вероисповести, који је завршио Православни Богословски факултет. Некада су верску наставу предавали свештеници због смањеног броја кадра. Данас има доста свршених богослова, па верску наставу предају цивили.
Разговарали смо са Сањом Илић, наставником веронауке у основној школи „Свети Сава“ у Пожаревцу.

Учите децу хришћанским вредностима и… чему још?

– Само хришћанским вредностима их учимо. А хришћанске вредности су уткане у све поре људског живота.

Колико је традиција присутна на часовима веронауке?

– Традиција је присутна на часовима веронауке, јер су сви црквени обичаји изникли из Цркве. Ти црквени обичаји су везани за празнике које прослављамо на богослужењима.

Када би Вас седмогодишње дете питало „како смо сви настали“ шта бисте му одговорили?

– Пошто су код мене на веронауци честа та питања како смо ми настали, увек одговарам да је нас Бог створио. У то верујем и то им преносим, јер је дужност вероучитеља да говори Истину.

Ко доноси одлуку да ли ће дете похађати часове веронауке или грађанског васпитања, и да ли се дете нешто пита?

– У основним школама родитељи својим потписом, а опет уз договор са својим дететом (ако родитељи послушају глас детета) одлучи који од обавезних изборних предмета ће њихово дете да изучава једне календарске године. У средњим школама ствар је мало другачија. Средњошколцима је дозвољено да сами изаберу који предмет ће да изучавају током године. И за основну и за средњу школу важи правило које је Уредбом донешено да сваке године ученик може мењати избор. Једне године може да учи верску наставу, а онда следеће да учи грађанско васпитање. И обрнуто.

Да ли деца исламске, католичке, јеврејске или које друге вере која не желе да изучавају православни катихизис, а школују се у срединама доминатног православља, као једино решење имају похађање грађанског васпитања?

– Уколико на неком поднебљу има већи број поменутих вероисповести обезбеђен им је наставник верске наставе. Уколико је мањи број, ти ученици похађају грађанско васпитање.

На кoји начин оцењујете ђаке и да ли оцене утичу на просек?

– На верској настави нема бројчаног оцењивања. Примењује се описно оцењивање, односно – истиче се, добар и задовољава. За мене су сва деца иста тако да се код мене сва деца истичу.

Да ли своје ученике водите у Цркву у склопу наставе?

– У Цркву као на излет не, али их водим у Цркву на недељну или празничну Литургију и то нам буде редован час, јер је то управо циљ веронауке. Само кроз заједницу са другим човеком можемо открити да је човек непроцењиво благо од кога зависи наш живот. Управо се то открива на Литургији.

Да ли је и на који начин могуће урадити озбиљну анализу ефеката наставе веронауке?

– Нико се није озбиљно бавио аналитиком.

Да ли сматрате да настава може да се унапреди и на који начин?

– Наставу верске наставе унапређује сваки вероучитељ својом креативношћу.

И за крај, шта дете добија учењем веронауке?

– Дете на вероунауци добија шансу да свет и живот виде сасвим другим очима.